Autori: Ljubomir BUDINSKI, Matija STIPIĆ, Đula FABIAN
REZIME
Glavni vodozahvat osnovne kanalske mreže (OKM) sistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD) u Bačkoj čine vodozahvatne ustave i crpne stanice Bezdan 1 i 2 sa prilaznim kanalom Baračka. Jedan od osnovnih problema u vodosnabdevanju bačkog dela sistema kada se razmatra vodozahvat kod Bezdana ogleda se prvenstveno u nemogućnosti postojećeg sistema (ustave i crpne stanice) da zadovolji trenutne potrebe u vodi, i to u prvom redu u oblasti poljoprivrede i izgradnje novih sistema za navodnjavanje. Sa jedne strane, gravitaciono upuštanje u sistem preko ustave funkcioniše samo pri uslovno rečeno visokim vodostajima Dunava, tj. kada su potrebe u vodi najmanje. Sa druge strane, kako se ipak značajne potrebe u vodi javljaju pri niskim vodostajima Dunava, tada ustava kao takva nije u stanju da pokrije zahtevane potrebe, zbog ĉega je neophodno prepumpavanje vode primenom postojećih crpnih stanica. Međutim, imajući u vidu da je hidrosistem DTD završen pre oko pola veka i da su se klimatske, hidrološke i druge prilike znatno promenile u odnosu na period kada je HS DTD projektovan – pri čemu se prvenstveno misli na vodostaje Dunava kod Bezdana, gde su sadašnje male vode u odnosu na male vode iz sredine prošlog veka kada su vodozahvati projektovani, opale (smanjile se) preko 1,5m – postaje očigledno da ni crpna stanica Bezdan 2 nije u stanju da obezbedi potrebne količine vode (dok je crpna stanica Bezdan 1 van funkcije od momenta izgradnje). Kako bi se izvršila revitalizacija postojećeg crpnog sistema Bezdan sa aspekta obezbeđenja potrebnih količina vode za bački deo sistema DTD u malovodnim periodima Dunava, na predmetnoj lokaciji vodozahvata sprovedena je analiza postojećeg stanja sistema primenom trodimenzionalnog (3D) matematiĉkog modela strujanja i transporta nanosa, čime su identifikovane kritične lokacije i shodno tome predložene su adekvatne mere za osposobljavanje sistema da zadovolji potrebe u vodi.
