Autor: Đukić Vesna, Petković Slobodan
Sažetak
Intenziteti erozije na obradivom zemljištu u brdskoplaninskim područjima Srbije znatno su veći u odnosu na maksimalno dozvoljene, za koje se smatra da neće dovesti do negativnih ekoloških posledica po zemljište i okolinu. S obzirom da se u Srbiji pronos nanosa osmatra i meri samo na malom broju većih vodotoka i to često primenom neodgovarajuće metodologije, modeli geneze i transporta nanosa predstavljaju sve značajnije sredstvo pomoću koga je moguće dobiti sve informacije neophodne za antieroziono uređenje sliva. Pored toga, primenom modela moguće je analizirati efekat izvedenih radova na antierozionom uređenju slivova na veličinu erozije. U radu je dat pregled značajnijih modela, koji se danas, uglavnom, koriste pri analizi erozionih i transportnih procesa u slivovima. Ukazano je na njihove prednosti i nedostatke, što olakšava izbor odgovarajućeg modela, kojim se opisuju erozioni i transportni procesi u rečnim slivovima.