Male hidroelektrane ne mogu biti zamena za velika i srednja hidroenergetska postrojenja – na primeru Crne Gore

Tvrdnja tzv. ‘ekoloških eksperata’ da se ne smeju graditi hidroelektrane na većim vodotocima, već da se sve potrebe za energijom mogu podmiriti iz malih hidroelektrana – predstavlja i energetsku i ekološku besmislicu. Energetsku – jer su potencijali malih elektrana najčešće deset do dvadeset puta manji od potencijala velikih elektrana, ekološku – jer su male elektrane u ekološkom pogledu neuporedivo nepovoljnije od velikih, jer se najčešće radi o derivacionim postrojenjima, sa velikim uticajem na vodne režime. Autori razmatraju poželjnu strategiju iskorišćenja vodnih potencijala Crne Gore. Na većim rekama – Morači, Komarnici, Pivi, Tari, Ćehotini, Limu i Ibru – Crna Gora može da realizuje hidroenergetski potencijal u granicama [5,4÷6,1] TWh/god, zavisno od varijante korišćenja voda. Na postojećim objektima je iskorišćeno oko 1,67 TWh/god, instalisane snage 658 MW. Na malim elektranama ukupni potencijal koji je do sada sagledan iznosi oko 0,41 TWh/god., što je oko 15 puta manje od potencijala na velikim hidroelektranama. Pošto se okvirne potrebe Crne Gore u električnoj energiji oko 2021. godine procjenjuju na oko 6,9 TWh/god., stepen pokrivenosti elektroenergetskog konzuma obnovljivom energijom iz hidroelektrana mogao bi da dostigne vrednost i preko 80%, što bi Crnu Goru svrstalo u sam svetski vrh. Veće elektrane su dispozicionim merama skladno uklopljene u ekološko okruženje. Međutim, imajući u vidu postulat o Crnoj Gori kao ekološkoj državi, neophodno je da se definišu jasni uslovi i kriterijumi za iskorišćenje dela vodnih snaga koji se koristi preko malih hidroelektrana. U radu se razmatraju mogućnosti realizacije malih elektrana u Crnoj Gori i analiziraju uslovi i kriterijumi njihovog uklapanja u ekološko i socijalno okruženje. Uslovi za to uklapanje su znatno složeniji u slučaju MHE, imajući u vidu suženije operativne mogućnosti upravljanja u kritičnim hidrološkim periodima.