Проф. др Љупчо ПЕТКОВСКИ
РЕЗИМЕ
Симулација стања напрезања и деформације камених брана са централним водонепропусним телом (језгро од глине или асфалта), у фази првог пуњења акумулације, коришћењем савремених нумеричких модела, још увек није у потпуности разјашњена. Појава омекшавања и слабљења, или најновији термин – слегања због колапса зрна каменог материјала у узводњој потпори, доводи до необичног двосмерног хоризонталног помака у круни бране, у зависности од нивоа воде у акумулацији. Овај проблем, постављен у „Инжењерингу за бране” још 70-тих година ХХ века, био је анализиран у неколико покушаја, али је актуелан и данас, јер се у моделирању фазе првог пуњења, код ових конструкција и даље користе два приступа. Наиме, стање напона и деформација могу се испитати са два математичка модела, чија главна разлика је гранични услов где се задаје хидростатички притисак, на узводњој косини бране или на узводњој ивици водонепропусног тела.
У овом раду су приказани резултати анализе фазе првог пуњења акумулације код брана које су недавно саграђене у Републици Македонији: Козјак, Скопје (каменоземљана брана са благо нагнутим глиненим језгром, са конструктивном висином 129,0 m) и Кнежево, Пробиштип (каменонасута брана са централним асфалтним језгром, конструктивне висине од 82,0 m).
