KORIŠĆENJE ZAPLAVA BUJIČARSKE PREGRADE ZA INDIVIDUALNO VODOSNABDEVANJE DOMANĆISTVA U BRDSKO-PLANINSKIM OBLASTIMA

DOI – https://doi.org/10.46793/Vodoprivreda56.1-2.27N
Ključne reči – idividualno vodosnabdevanje; bujični nanos; izvorište; brdsko-planinska oblast; bujičarska pregrada; ruralno domaćinstvo.

REZIME
Ruralna domaćinstva u brdsko-planinskim oblastima u Srbiji (ali i u okruženju), pored brojnih drugih infrastrukturnih objekata obično nemaju rešeno vodosnabdevanje. U cilјu ublažavanja ovog problema prihvaćen je pristup da se u funkciju stave svi vodni resursi u bližem okruženju sa povolјnim kvalitativno-kvantitativnim karakteristikama. U situaciji kada nema alternative za rešavanje vodosnabdevanja na konvencionalan način u brdsko-planinskim oblastima, rešenje je uslovlјeno onim šta je na raspolaganju. Ovo je bila polazna osnova za istraživanja sprovedena kroz više faza terenskih i kabinetskih aktivnosti. Jedan od zaklјučaka je da se u funkciju individualnog vodosnabdevanja ruralnih domanćistava u brdsko-planinskim oblastima može staviti bujični zaplav gde za to postoje preduslovi. Dobijeni rezultati pokazuju da bujični zaplav značajnijeg rasprostranjenja i moćnosti (deblјine) sa stalnim dotokom rečnih voda predstavlјa potencijalno izvorište podzemnih voda. Intergranularna poroznost zaplava omogućava infiltraciju površinskih rečnih voda i na taj način u okviru zaplava formiranje akumulacije podzemnih voda. Formiranu izdan zbijenog tipa karakteriše mogućnost filtracije, akumuliranja i otpuštanja podzemnih voda. Doprinos vodosnabdevanja iz bujičnog zapalava pored pobolјšanja uslova za život članova jednog ruralnog domaćinstva u brdsko-planinskim oblastima ogleda se u mogućnosti premošćavanja nedostatka kapaciteta postojećeg izvorišta, zatim izradi sistema vodosnabdevanja relativno skromne cene, pravilnom sagledavanju i razumevanju ograničenosti kvalitetnih vodnih resursa posebno u uslovima aktuelnih klimatskih događanja i drugo. Bujičarska pregrada na ovaj način pored primarne (odbrana od bujičnih poplava) dobija i važnu sekundarnu ulogu (individualno vodosnabdevanje).

Autori: Zoran NIKIĆ, Ratko RISTIĆ

PREUZMITE PUN TEKST

LITERATURA

[1] Dokmanović P., Nikić Z.: Analiza (ne)održivosti aktuelne strategije vodosnabdevanja u Srbiji. Tehnika. Br. 3. Str. 433-441. Beograd, 2015.
[2] Filipović B.: Metodika hidrogeoloških istraživanja I. Naučna knjiga. Beograd, 1980.
[3] Kostadinov S.: Bujični tokovi i erozija. Univerzitet u Beogradu Šumarski fakultet. Beograd, 2008.
[4] Lukić D.: Osnovi menadžmenta vodovoda. Udruženje za tehnologiju voda i sanitarno inženjerstvo. Beograd, 2014.
[5] Nikić Z., Ristić R., Marić N., Milčanović V., Polovina S., Malušević I.: Zaplav bujične pregrade u funkciji lokačnog vodosnabdevanja stanovništva brdsko-planinskih područja. Glasnik šumarskog fakulteta, br. 120. Str. 117-130. Beograd, 2019.
[6] Nikić Z., Ristić R., Marić N., Radić B., Milčanović V., Polovina S., Malušević I.: Potencijal bujičnog zaplava u lokalnom vodosnabdevanju stanovništva. Srpsko društvo za zaštitu voda. Zbornik radova: „49 konferencija Voda 2020“. Str. 483-490. 19-20.11. Trebinje, 2020.
[7] Ristić R., Kostadinov S., Radić B., Trivan G., Nikić Z.: Torrential Floods in Serbia – Man Made and Natural Hazards, 12th Congress INTERPRAEVENT 2012, Proceedings, pg. 771-779, Grenoble, France, 2012.
[8] Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11/2002: Vodoprivredna osnova Republike Srbije. Beograd.
[9] Službeni glasnik Republike Srbije, br. 30/2010: Zakon o vodama. Beograd.