DOI – https://doi.org/10.46793/Vodoprivreda56.5-6.195L
Ključne reči – podzemne vode, režim, prognoza, hidrodinamički modeli
REZIME
Leva obala Dunava u delu Novog Sada, u zoni Kameničke ade i Ribarskog ostrva, u postojećem stanju predstavlja nebranjeno područje, hidrotehnički neuređeno i neurbanizovano. Savremene tendencije u razvoju gradova podrazumevaju izlazak na obale reka i njihovo korišćenje u višenamenske svrhe. Za područje leve obale Dunava u zoni Kameničke ade i Ribarskog ostrva predviđeno je pomeranje postojeće odbrambene linije nasipa ka koritu Dunava za oko 500 m. Uređenje na ovaj način formiranog branjenog područja, u skladu je sa definisanom projektnom dokumentacijom, podrazumeva formiranje veslačke staze umesto postojećeg dunavca Šodroš. Koncepcija formiranja veslačke staze podrazumeva da ona bude u direktnom hidrauličkom kontaktu sa vodonosnom sredinom a i da bude sa konstantnim održavanim nivoom vode. Na taj način se obezbeđuje njena hidraulička uloga kao regulatora režima podzemnih voda na datom prostoru. U sklopu formiranja Generalnog urbanističkog plana za ovaj prostor, bilo je neophodno sagledati uticaj predloženih izmena na promenu režima podzemnih voda. Za potrebe sagledavanja uticaja planiranih radova na izmenu režima podzemnih voda formiran je hidrodinamički model strujanja podzemnih voda za dato područje sa ciljem da se definiše i na inženjerski prihvatljiv način kvantifikuju promene, koje bi se dogodile. Shodno tome, izvršeno je formiranje, kalibracija i verifikacija hidrodinamičkog modela, na kome su, za definisane proračunske šeme, izvršeni prognozni proračuni. Upoređenjem rezultata proračuna, dobijenih za postojeće stanje, sa rezultatima za projektovano stanje, sagledan je i kvantifikovan uticaja izmena na prostoru na režim podzemnih voda. Obradom dobijenih rezultata je utvrđeno da pomeranje nasipa ka Dunavu nema znatan uticaj na režim podzemnih voda. Izgradnjom veslačke staze sa datim premisama, ostvario bi se pozitivan uticaj na režim podzemnih voda na datom području. U uslovima visokih vodostaja Dunava, veslačka staza bi se ponašala kao dren koji sakuplja višak podzemnih voda, dok bi u uslovima niskih vodostaja i niskih nivoa podzemnih voda nalivala vodonosnu sredinu i time nadoknadila deficit vode.
Autori: Vladimir LUKIĆ, Goran JEVTIĆ, Milenko PUŠIĆ, Vesna TRIPKOVIĆ
LITERATURA
[1] Elaborat o zonama sanitarne zaštite izvorišta i kompleksa prerade vode „Štrand“ u Novom Sadu – Inovacija, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, 2010. godina,
[2] Podzemne vode Vojvodine, monografija, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, 2012. godina,
[3] Hidrološka studija Dunava sa hidrografskim podacima za potrebe izrade PGR-a na levoj obali Dunava u Novom Sadu, Vojvodinaprojekt, 2019.
[4] Mišljenje na Hidrološku studiju vodotoka Dunava sa hidrografskim podacima za potrebe izrade Plana generalne regulacije na levoj obali Dunava u Novom Sadu, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, 2019.
[5] Nacrt Plana generalne regulacije priobalja na levoj obali Dunava u Novom Sadu, JP „Urbanizam“ – Zavod za urbanizam Novi Sad, 2019.
[6] Studija hidrotehničkog uređenja površinskih i podzemnih voda priobalja na levoj obali Dunava u Novom Sadu u zoni Kameničke ade i Ribarskog ostrva, Knjiga 3 – Analiza režima podzemnih voda, Institu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ 2021.
