Autor: Popovska Cvetanka, Gesovska Violeta, Ivanoski Dragan
Sažetak
Republika Makedonija ima tri prirodna jezera: Ohridsko, Prespansko i Dojransko. Najmanje je Dojransko, ali nije malo ni kao vodni resurs, ni kao prirodni raritet. U poslednjih 15 godina to prirodno bogatstvo je ugroženo zbog veoma značajnog opadanja nivoa vode. Sliv i jezero su podeljeni između Makedonije i Grčke. Dotok u jezero nastaje od padavina, od dotoka malim vodotocima, i od podzemnih voda. Od 1988. godine vodena površina jezera smanjila se sa 42 km2, na 31 km2, dok se zapremina smanjila sa 262 miliona m3 na samo 80 miliona m3 (u 2000 godini). Tako veliko obaranje nivoa jezera zajedno sa narušavanjem kvaliteta vode u njemu, izazvali su veoma ozbiljne ekološke posledice. Smanjeni su biodiverziteti, a smanjenje planktonskih organizama dovelo je do osiromešenja ribljeg fonda. Iščezao je i veliki broj ptičijih vrsta. Uništenje ekosistema jezera ima teške posledice i na celokupnu ekonomiju regiona. Turizam, koji je bio primarna privredna grana danas je sasvim zamro, tako da je u 2000 godini bio samo deseti deo od onog iz osamdesetih godina prošlog veka. Makedonija je uložila značajne napore da poboljša količinu i kvalitet tog vodnog blaga. Da bi se smanjilo zagađenje jezera izgrađen je kanalizacioni sistem duž obale jezera. Takođe, značajno su smanjene količine vode koja se troši na navodnjavanje u slivu, na taj način što se prešlo na navodnjavanje metodom “kap po kap”. Međutim, i pored uloženih napora sa strane Makedonije – jezero još uvek nije spaseno. Zbog toga se čine dodatni napori, uz razmatranje alternativa – dovođenje dopunske količine površinskih voda sa Konjske reke, ili dovođenje zahvaćene podzemne vode iz jednog aluviona podzemnih voda kraj reke Vardar. Bilo je oprečnih mišljenja eksperata o tim jednostranim rešenjima, ali se resorno ministarstvo opredelilo za drugu soluciju, koja je i realizovana. Sada je dosta teško razgraničiti koliko na sadašnje lose stanje jezera utiču hidrološka stanja i klimatske karakteristike u regionu, a koliko utiču drugi nedovoljno jasno determinisani razlozi (među njima i uticaj ljudskih aktivnosti). Članak razmatra hidrološke i meteorološke analize ponašanja Dojranskog jezera, na bazi podataka meteorološke stanice u Novom Dojranu. Daje se kritički osvrt na obim i kvalitet raspoloživih podataka. Osnovna namera autora je bila da ukažu na veliku ranjivost tog prirodnog jezera njegovih biodiverziteta, i da inicira hitnu i snažnu podršku međunarodne zajednice za izradu odgovarajućih projekata i preduzimanje zajedničke akcije obe strane – Makedonije i Grčke.