Autori: Miloš MILAŠINOVIĆ, Budo ZINDOVIĆ, Nikola ROSIĆ, Dušan PRODANOVIĆ
REZIME
Upravljanje vodoprivrednim sistemima, posebno upravljanje rizicima od poplava, se zasniva na podacima koji su dobijeni različitim vrstama prognoza. Prognoziraju se promene nivoa na određenim rečnim deonicama, vrednosti oticaja sa slivova, dotoci u akumulacije, itd. Najčešće, ovakve prognoze zasnivaju se na hidrološko-hidrauličkim modelima, koji su prethodno kalibrisani koristeći izabrane vremenske serije iz prošlosti. Međutim, čak i tako kalibrisani modeli u kasnijim fazama eksploatacije ne mogu uvek predvideti pomenute veličine sa dovoljnom tačnošću. Razlozi za to su raliĉiti, od nepoznavanja početnih i graničnih uslova do neodređenosti u ulaznim podacima. Stoga, prognoze bazirane na modelu se unapređuju uključivanjem i merenih podataka o stanju sistema kroz proces asimilacije. Cilj asimilacije je da rezultate dobijene prethodno kalibrisanim modelom koriguje i približi podacima koji su izmereni, uvažavajući neodređenosti i računatih i merenih podataka. Na taj način poboljšava se početna tačka od koje se vrše prognoze, tj. model se pokreće za neki kraći period u kome se raspolaže merenjima, koriguje se stanje dobijeno modelom i tako korigovano stanje se koristi kao početni uslov za kratkoročne prognoze u kojima model radi nezavisno. U ovom radu analizira se asimilaciona metoda za 1D modele tečenja u rekama, zasnovana na PID regulatoru kojim se stanje sistema (nivoi u rekama) ne podešava direktno već posredno, dodavanjem ili oduzimanjem fiktivnih protoka u čvorovima u kojima postoje merenja nivoa. Analizira se uticaj kompleksnosti hidrodinamiĉkog modela, poredeći modele tri nivoa kompleksnosti, na asimilaciju koja se zasniva na PID regulatoru.
