Autori: Zorica SRĐEVIĆ, Bojan SRĐEVIĆ
REZIME
Početkom ove decenije Sandoval-Solis, McKinney i Loucks [7] dali su opštu definiciju indeksa održivosti (sustainability index) kao mere za ocenjivanje menadžment strategija u oblasti voda. Fokus je na dugoročnoj performansi vodoprivrednog sistema kada postoji disbalans raspoloživih i traženih voda. Indeks je definisan kao geometrijska sredina tri indikatora: pouzdanost, obnovljivost i ranjivost sistema (reliability, resiliency and vulnerability). U ovom radu predloženo je proširenje definicije indeksa održivosti (u našoj terminologiji IO) uvođenjem dva nova indikatora koji takođe bitno opisuju kapacitet i robustnost sistema na dugoročnoj osnovi. Prvi indikator je stepen obezbeđenja godišnje garantovane vode na datoj lokaciji u sistemu (ili za ceo sistem), a drugi je disperzija nivoa jedne ili više akumulacija u odnosu na korespodentne godišnje krive (pravila) upravljanja. Drugi indikator je naročito važan kada u sistemu postoje višenamenske akumulacije kao glavni i najosetljiviji regulatori vodnog režima.
