Autori: Violeta CIBULIĆ, Nebojša VELJKOVIĆ, Lidija STAMENKOVIĆ, Novica STALETOVIĆ
REZIME
Kvalitet podzemnih i površinskih voda koje se koriste za vodosnabdevanje veoma je neujednačen. Varira od voda visokog kvaliteta do onih koje je neophodno prečistiti adekvatnim tehnološkim postupcima, da bi se koristile za potrebe vodosnabdevanja, rekreaciju građana, i u prehrambenoj industriji. Upravo zato veoma je važna procena rizika u vodovodnim sistemima, identifikovanje opasnosti-hazarda, a to su patogene bakterije i opasne i toksične hemijske supstance, i one zajedno predstavljaju indikatore rizika kvaliteta vode za piće.
Principi procene i upravljanja rizikom u sistemima za snabdevanje vodom za piće u Radu su razmatrani na primeru JP ’Vodovod’ Ruma, koji je deo regionalnog sistema ’Istočni Srem’. Sagledan je tehnološki proces proizvodnje vode pojedinačno i u celini, identifikovane su rizične tačke, procenjen je postojeći rizik i dat je okvir dobrog upravljanja rizikom u ovom vodosistemu, u cilju obezbeđenja higijenski ispravne vode svim korisnicima. Monitoring kvaliteta vode, koji podrazumeva redovno praćenje fizičko-hemijskih, hemijskih i mikrobioloških parametara kvaliteta vode, predstavlja ključni elemenat u oceni da li je priprema i distribucija vode za piće sprovedena na način koji omogućuje kontrolu idetifikovanog hazarda. Prema ispitivanjima interne laboratorije vodovoda Ruma u toku 2010. godine, bilo je ukupno neispravno 66 uzoraka, prema hemijskim indikatorima rizika. Radi se o prihvatljivom riziku, a prema mikrobiološkim indikatorima rizika radi se o neznatnom riziku, što u oba slučaja predstavlja I nivo rizika. Međutim, prema ispitivanjima Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica, sa većim brojem specifičnih parametara, rizik je delimično prihvatljiv prema hemijskim indikatorima rizika, odnosno predstavlja II nivo rizika, dok je u odnosu na mikrobiološke indikatore rizika, reč o malom riziku, odnosno I nivou rizika.
