Autor: Popovska Cvetanka, Đorđević Branislav
Sažetak
Reke u zonama naselja u procesu urbanizacije doživljavaju najveće morfološke i hidrauličke promene. Promene su izazvane regulacijama koje ranije nisu vodile računa o ekološkoj i sociološkoj ulozi reke u urbanoj matrici grada. Zbog toga često dolazi do degradacije reka kao ekoloških sistema, ali i kao akvatorija koje imaju izuzetno važnu sociološku i humanu dimenziju u uslovima razvoja gradova. Sa jačanjem ekološke svesti društva, podstaknutim i sve većim pogoršavanjem ekoloških i klimatskih uslova u gradovima, javlja se potreba da se izvrše radovi na revitalizaciji reka. Ako se pođe od sistematizacije da postoje tri mogućnosti ekološke obnove reka – restauracija, rehabilitacija i remidijacija – može se konstatovati da restauracija (vraćanje u prvobitno ekološko stanje) praktično nije moguća, imajući u vidu obim antropogenih uticaja u širem priobalnom pojasu. Međutim, praktično u svim slučajevima je moguća mera rehabilitacije, kojom se značajno poboljšavaju ekološki uslovi reke, pa se ona pretvara u gradsku akvatoriju koja je u poželjnom ekološkom, urbanom i sociološkom stanju. Mera revitalizacije vodotoka u zonama naselja je nerazdvojni deo mera integralnog uređenja, korišćenja i zaštite voda koje su planirane strateškim planskim dokumentima u oblasti voda. Te aktivnosti su ključne za harmonizaciju pet baznih kategorija od kojih zavisi kvalitet jednog složenog urbanog sistema: Prirode (voda, vazduh, klimatski parametri), socijalne sredine), urbane strukture, javnih službi, mrežnih infrastrukturnih sistema. Pošto se ti odnosi tokom vremena narušavaju, pre svega zbog aktivnosti ljudi, potrebni su povremeni radovi na poboljšanju vodoprivrednih sistema i rehabilitaciji reka. U ovom članku se razmatraju pogrešni pristupi urbanizaciji u zoni rečnih koridora u nekim gradovima, kao i potreba i velike mogućnosti revitalizacije reka na urbanim područjima. Novu dimenziju i urgentnost tim aktivnostima daju i događanja sa klimatskim promenama, kojima se sve ozbiljnije pogoršavaju vodni režimi. Povodnji postaju sve nagliji i veći, a malovođa sve ekstremnija i po dužini trajanju i po količini vode. Pogoršanje vodnih režima i sve lošiji ekološki uslovi i uslovi življenja u gradovima, zahtevaju da se oba problema simultano rešavaju radovima na revitalizaciji reka, kojima se obnavljaju ne samo reke kao vodeni ekosistemi, već se ekološki obnavljaju i uređuju i čitave zone koridora koje reke zauzimaju u urbanim matricama. Definišu se neka polazišta za revitalizaciju vodotoka, prikazuju se loši primeri dalje degradacije reka, ali i veoma uspeli primeri revitalizacije nekih reka u inostranstvu.
