Autori: Damjan IVETIĆ, Dušan PRODANOVIĆ, Luka STOJADINOVIĆ, Mile CVITKOVAC
REZIME
Najĉešće korišćen naĉin merenja protoka u hidrotehniĉkim sistemima sa otvorenim tokom je preko merenja jedne dubine i preraĉunavanjem u protok korišćenjem Q-H krive. U uslovima kada nije moguće jednoznaĉno uspostaviti Q-H vezu, neophodno je koristiti metodu Brzina-Proticajni presek, gde se odvojeno mere (srednja) proticajna brzina i dubina. Iako su dosadašnja istraživanja pokazala da senzori brzine ĉesto rade sa visokom mernom neodreĊenošću, ovaj pristup je popularan zbog mogućnosti primene u širokom spektru hidrauliĉkih problema. Merna neodreĊenost u obraĉunatom protoku ima dvojaki karakter i rezultat je neodreĊenosti samog merenja brzine i dubine, kao i doprinosa usled nestandardnih uslova na mernom mestu. Iako se u hidrauliĉkim sistemima u poslednje vreme preferiraju ultrazvuĉne Dopler sonde, elekromagnetne (EM) sonde poseduju prednosti u realnim uslovima rada posebno u sistemima sa otpadnim vodama. U ovom radu, analizirane su ravne EM sonde za brzinu, koje se mogu koristiti umesto Dopler sondi za merenje protoka. Zbog jasnijeg principa rada EM sondi, moguće je definisati posebne težinske funkcije kojima se opisuje koliko koji deo polja brzina utiĉe na izlazni signal ureĊaja. Koristeći težinske funkcije u kombinaciji sa modeliranim realnim strujnim poljem, dobijenim pomoću prostornih numeriĉkih simulacija turbulentnog toka, moguće je smanjiti mernu neodreĊenost ureĊaja. Predložena metodologija je klasifikovana kao naknadna kalibracija EM ureĊaja prema uslovima na mernom mestu. Koncept njene primene je prikazan kroz praktiĉan primer.
